Ово уско и дугачко село иде од става Дреновачке Реке и Кладорубе уз Кладорубу под Букове и полагано се уз њих пење, остављајући десно Ражану и Мрчиће. Село је наређено на коси и раздељено на неколико мањих или већих џемата, који су се скоро спојили те граде од села као неко друмско насеље.
Стојићи су равно село као и доњи део Дреноваца, лежи на терцијерним налагањима, које чине ово село родним и насељеним.
Ово је село имало врло много старијих насеља. Сеоско гробље богумилско, старије и садашње, доказ су неког живота. Лепог положаја, под планином а на путу куда се преко исте те планине и спуштало у ваљевска села, увек је ово село било етапна станица за одлазак у ваљевска села.
Стојанићи, Стојићи и Лучићи су дошли из Братоножића. Родоначелник ове породице звао се Стојан, а жена му Стојана, дошли пре 200 година у намери да иду даље, али се задржали и основали село. Њихови потомци се зову Стојанићи и Стојићи, где их данас под овим презименима и под презименом Лучић има 42 куће, славе Никољдан.